Sjećanja na atentat

Cijenjeno uredništvo, vidjevši da ste u Vijencu br. 739 objavili fotografiju atentata u Marseilleu, volio bid da se ovaj moj člančić objavi u Vijencu kao autentična priča iz toga vremena, a moj mi ju je otac Ivan Lenac ispričao.

…

Dok vani tmurni rujan promiče, ne mogu a da se ne prisjetim onih dana 1934. kada je moj pape sa svojom 21 godinom iz ove male kuće otišao da služi mornaricu Kraljevine Jugoslavije. Kao već iskusan pomorac dobio je ukrcaj na razarač Dubrovnik, koji je u listopadu i to devetog dana zaplovio prema gradu i luci Marseilleu. Dubrovnik je tada u službeni posjet Francuskoj vozio vladara Jugoslavije kralja Aleksandra Karađorđevića, kojem je to bio put bez povratka. Brod je prošao kroz Otrant i uzburkanim se Sredozemljem uputio prema Marseilleu. Moj mi je ćaća ispričao kako je tekao taj put i što se na tom putu dešavalo.

Marseille, 1934.

„Znamo da na takvu ratnom brodu mornari imaju od prove do krme razne svoje zadatke pa makar i samog kralja vozili. Da presložim neke konope put me odvede do krme, gdje je u naslonjaču sidilo Njegovo Veličanstvo. Capnem da ga pozdravim onako po vojničku misleći da mi on neće ni odgovoriti, ali tu se prevarih. Odakle si mornaru, a ja onako ka papiga: Misto Sv. Juraj, kućna numera 29, srez Senj. Da li pušiš, momče? Da, Vaše Veličanstvo. Našto Aleksandar zari ruku i svoje duge prste u poveću tabakeru i dade mi desetak ako ne i više vrhunskih cigareta Drina. Odmah jednu zapalih pred kolegama mornarima, a oni će daj i nama koju. Ne, ne idi doli na krmu, možda je još veličanstvo tamo i nije vrag da i tebi koju drinu neće dati. Kada je Dubrovnik stiga pred Marseille, cila je posada bila na palubi postrojena za smotru. I tu se kralj opoštenija. Oficirima je podilija novčanice od 500 dinara, podoficirima je da 200 dinara, a nama mornarima je da 100 dinara da kada iziđemo u marsejske birtije da se ne brukamo prid Francuzima. Izlaska u grad nije bilo jer znamo što se dogodilo. Kapetan je s nakrivljenom šapkom na glavi povika: Brod na borbu, na Njegovo Veličanstvo je pucano, izvršen je atentat. Jedna prostorija doli u štivi bila je spremljena i tu je na odru leža mrtav kralj kojeg smo tribali vratiti u Jugoslaviju. Posli se na brodu pričalo da je kralj u samrtnoj muci  prošapta: Čuvajte mi Jugoslaviju. Ja to nisan čuja jer san bija na Dubrovniku“, rekao mi je ćaća. „Onih sto dinara potrošismo u Jugoslaviji za pokoj njegove duše.“